Уводна секција (тематски формат)

  • Општа секција

  • 1. Концепције образовања

    Поштовани полазници курса "Интерактивне наставне стратегије у струковном образовању" (Interactive teaching strategies in vocational education) на почетку смо за вас припремили активност "Наставничка филозофија" која ће бити основа за даље учење и разумевање савремених концепција образовања.  

    • Предвиђено је да се у оквиру прве теме анализирају карактеристике наставе и учења у савременим концепцијама образовања, за шта ћете користити презентацију и одабране делове из релевантне литературе (који су постављени у материјалима за ову тему).

  • 2. Разлози употребе интерперсоналних наставних стратегија

    Друга тема у оквиру курса посвећена је разлозима због којих се употреба интерперсоналних наставних стратегија у високошколском педагошком раду сматра императивом. 

    Ови разлози су груписани у две подтеме. 

    • Прва се односи на функције образовања у савременом свету, односно промене у свету, посебно у индустрији, које захтевају употребу интерактивних наставних стратегија. 
    • Друга подтема је везана за савремена сазнања о памћењу, учењу и мотивацији, а посебно ћемо пажњу усмерити на питања унапређивања мотивације студената за учење путем аутономно-подржавајућег стила рада наставника. 
    Централни материјал за учење је презентација, а пратиће је два задатка (активности за полазнике курса) и релевантна додатна литература.

     

    • Задаци на крају првог дела курса Задатак

      У наставку су дати линкови ка упитницима који се односе на два задатка у вези са овом наставном јединицом.

    • 1) Линк ка упитнику о мотивацији студената URL адреса


      Упитником су обухваћене теме презентоване у Презентацији 2 о прогресивној педагогији  као теоријском оквиру за разумевање мотивације студената за учење. Прогресивна концепција образовања и наставе подразумева заснивање наставног процеса на личном доживљају студената да је настава прилагођена њиховим базичним потребама и интересовањима. Значајан допринос разумевању начина на које мотивишемо студенте на рад дала је теорија самоодређења. У литератури коју имате као додатни материјал за учење, припремљеној презентацији 2, наводе се карактеристике два кључна стила наставног рада: а) стил контроле понашања студената, б) стил подржавања аутономије студената.


    • 2) Анализа интерактивности часа Задатак

      Активност коју ћемо реализовати има за циљ да проверите и преиспитате до сада обрађивана питања из области КОНЦЕПЦИЈА ОБРАЗОВАЊА и употребе ИНТЕРАКТИВНИХ НАСТАВНИХ СТРАТЕГИЈА тако што ћете погледати једно предавање (сами изаберите од понуђених) и анализирати га из аспекта интерактивности.


      Од Вас се очекује да према понуђеном протоколу дате коментаре у вези са тим:

      ·       Поседује ли посматрано предавање одређене карактеристике интерактивне наставе?

      ·       Ако да, које?

      ·       Да ли би се на неки начин (са конкретним предлозима) анализирано предавање могло унапредити у појединим сегментима?

       

      Користите за ове потребе један од следећих снимака:

      1) предавање са TEDx конференције „Не учимо ради школе, него ради живота“, на следећем линку:

      2) предавање са TEDx конференције „Зашто едукација коју познајемо одлази у историју“, на следећем линку:

      3) вебинар за обуку наставника о изради дигиталног часа, на следећем линку:  

      , или

      4) обука за употребу паметне табле, одржана на Filozofskом факултету Универзитета у Новом Саду, на следећем линку:  

       У наставку je дат линк ка протоколу за анализу: 

      https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfzD12THxrzBQTiyQa6S1uL42J5zpTqLTqAcZhyZGe3-trmdQ/viewform?usp=sf_link


      *Напомена: Нисмо користили часове наставе у оквиру програма високошколских установа, па ћемо условно за предавача користити израз „наставник“, а за оне којима је предавање намењено „студенти“.

  • 3. Планирање - први корак ка успешној настави

    Трећа тема у оквиру курса посвећена је припремању и планирању наставе, која представља једну од најзначајнијих фаза која највише доприноси успешној и квалитетној настави. Међутим, дешава се да се поједини аспекти припремања наставе занемарују и прескачу, што може довести до лошије реализације, мање ефикасности, неостварених циљева, као и слабије заинтересованости и опадање мотивације ученика и студената. Добра припрема у том смислу подразумева постављање циљева наставе и дефинисање исхода учења, одабир адекватних стратегија реализације, припрему потребних материјала и планирање евалуације остварених резултата.

    Припремање наставе некада траје и дуже од саме реализације а позитивни резултати и задовољство свих учесника су тада знатно већи и учесталији.

    У наставку ће бити представљене теме које су значајне за планирање наставног рада као што су: компетенције студената и исходи учења, таксономије циљева и задатака наставе, одабир адекватних начина рада и евалуација постигнутих резултата.  


    • Које су по мени најважније компетенције? Избор

      Када размишљамо о својој настави и ономе што радимо увек се прво питамо шта желимо да студенти знају након наших часова, након одслушаног предмета и након положеног испита? Полазимо од тога шта је студентима заиста потребно да науче и да разумеју. Као увод у тему компетенција и исхода учења одговорите на кратко питање у наставку.

      Одаберите и означите максимално три компетенције које су по Вама најзначајније за живот и рад и које би требало највише развијати током образовања и школовања:

    • Компетенције студената и исходи учења Датотека
      Није баш једноставан задатак одредити и одлучити шта је то најважније што образовањем треба да развијамо код студената. Из тог разлога имамо читав спектар различитих циљева, компетенција, исхода учења. Један од најзначајнијих задатак струковних наставника јесте да на основу наставног садржаја, потреба студената, доступних ресурса дефинишу и планирају шта је то што ће њихови студенти моћи и знати да ураде након часова предавања, вежби, након одслушаног предмета, положеног испита. У прилогу се налази презентација са основним информацијама о значају и начину формулисања исхода учења. Такође, за додатно читање доступан је чланак на тему Педагошких аспеката примене исхода учења у високом образовању.

  • 4. Блумова таксономија и конструктивно усаглашавање

    • Блумова таксономија и њен значај за планирање наставе URL адреса
      Један од важних алата који свим наставницима помаже приликом планирања наставе јесте Блумова таксономија (Bloom, 1956). Она представља свеобухватну операционализацију циљева и задатака образовања и једнако ефикасно се може применити на свим образовним нивоима.
      Ova таксономија образовних циљева представља водич за развој критеријума за утврђивање да ли је студент достигао постављене стандарде у поређењу са жељеним исходима учења. Овиме је направљена класификација нивоа мисаоних операција од једноставног памћења чињеница на најнижем нивоу до процеса креирања на највишем нивоу.

      Погледајте кратак видео у прилогу који описује најзначајније елементе Блумове таксономије и указује на начин њене примене у настави.
    • Ревидирана Блумова таксономија Датотека
      Блумова таксономија је ревидирана 2002. године и од тада се користи у облику како је описано у презентацији. Погледајте опис за сваки од нивоа когнитивног домена, као и глаголе који их ближе одређују и помажу наставницима да ефикасније планирају наставу.
    • Моја наставна тема Задатак

      За успешно планирање наставе потребно је ускладити све релевантне елементе, као што су исходи учења, начин организовања наставе и образовних искустава и начини проверавања остварености резултата. Оваква структура и организација наставе најчешће се назива конструктивно усаглашавање. У складу са тим, настава би требало да буде дизајнирана тако да наставне активности, учење и процењивање стеченог знања и вештина, буду координисани и усклађени са планираним исходима учења.

      Задатак за ову тему дат је у фајлу у прилогу.

    • Самопроцена активности планирања наставе Избор

      Након што сте урадили претходни задатак и дефинисали исходе учења, наставне методе и начин евалуације, попуните кратак упитник и самостално процените колико сте успешно испланирали конкретну наставну тему. Потребно је да обележите ону тврдњу са којом се слажете.

  • 5. Интерактивне стратегије у струковном образовању - како поставити проблемски задатак

    У оквиру истраживања процене педагошких и дидактичких компетенција професора и сарадника високих струковних студија (у оквиру Еразмус пројекта ПроВЕТ, 2019; узорак су чинили 125 професора и сарадника високих струковних студија из Новог Сада и Београда), дошли смо до резултата који говоре у прилог заинтерeсованости испитаника за проблемски приступ у настави (problem based teaching and learning, problem solving,...). Већина испитаника је указала да већ има одређеног искуства у примени дидактичког система проблемске наставе (у целини или елемената) те да је неопходно наставити развој, односно усавршавање дидактичких компетенција у тој области. Зато је тема овог дела курса посвећена рефлексији и проблематизацији најзначајнијег дела проблемске наставе - проблемског задатака. 

    На почетку овог дела курса неопходно је да прођете кроз извесну рефлескију сопствене праксе те да у оквиру научно наставне области која је у фокусу Вашег професионалног ангажовања дате пример задатка за који сматрате да је проблемски задатак и да Ваше студенте и Вас уводи у процес решавања проблема. Дакле, потребан нам је пример проблемског задатка и да за конкретни задатак одговорите на одређена питања која подстичу рефлексију сопствене праксе, погледате видео у коме су одговори на та питања дидактички експлицирани и да евентуално развијемо дискусију о могућностима примене проблемске наставе у вашој области.


    • Пример проблемског задатка из наставне праксе Задатак

      Наведите (напишите) задатак за студенте (наравно, из Ваше научно наставне области) који има карактеристике проблемског задатка (уколико Вам је једноставније можете да у неколико реченица опишете и наставну ситуацију из које произлази задатак)

    • Да ли је постављени задатак проблемски задатак? Тест

      Проблемски задатак - пример задатка из Ваше наставне праксе - анаизирајте уз помоћ низа кратких питања (6) која подстичу размишљања о карактеристикама задатка који називамо проблемским задатком.

    • Проблемски задатак - како, ко, шта и зашто? Лекција


      У оквиру овог видео прилога експлицираћемо неке карактеристике проблемског задатка у контексту савремених дидактичких сазнања. Циљ је да отворимо дилеме у постојећем дидактичком поступању и простор за размену идеја у примени проблемске наставе у струковном образовању.

      Видео прилог: како поставити проблемски задатак >>>



    • Могућности за примену проблемске наставе у струковном образовању Причаоница

      О могућностима примене проблемске наставе у струковном образовању (од проблемског задатка до функционалног знања)

      *Индивидуални разговор или рад у групи до 5 чланова

      *Осврт на видео прилог и размишљања о имплементацији у наставној пракси

      *Осврт на питања из теста и могућности њиховог коришћења као алата за анализу праксе проблемске наставе

      *Размена искустава, идеја и помоћ дидактике

      *Доношење закључака и/или дефинисање дидактичких принципа на основу стечених сазнања о теорији и пракси проблемске наставе у струковном образовању.


  • 6. Менаџмент у учионици

  • 7. Интерактивне стратегије у струковном образовању - зашто, шта и како оцењујуете?

    Оцењивање рада и постигнућа ученика и студената представља најкритикованију, најконтраверзнију и најделикатнију наставну ситуацију или део наставног процеса. Курс смо започели са промишљањем филозофије образовања која стоји у основи наших наставних активности, затим са циљевима и исходима и планирањем процеса наставе, преко неких конкретнијих наставних стратегија попут примене проблемске наставе у струковном образовању и менаџмента у учионици. Сваки процес образовања завршава се вредновањем и самовредновањем процеса и резултата тог процеса. Питања која овим делом курса желимо да отворимо јесу зашто вреднујемо (оцењујемо), шта вреднујемо (оцењујемо) и како то чинимо? Правимо ли грешке притом? 

    И у овом делу курса кренућемо од рефлексије сопствене праксе и покушати да решимо неке дилеме, али и да отворимо нова питања за размишљање у циљу унапређивања дидактичких компетенција у овој области. У томе ће нам помоћи Ваши одговори на питања и видео блогови са крактим предавањима о сваком постављеном питању. На крају нам остаје причаоница за размену искустава и, по потреби, помоћ дидактике и докимологије.